Vlast i opozicija u Crnoj Gori počeli su pregovore o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, koje traži EU. Poučena iskustvom ranijih dogovora, javnost smatra da će to biti plodno tlo za političku trgovinu.
U utorak je počela nova etapa pregovora premijera Igora Lukšića i opozicionih lidera. Ovaj put tema je reforma pravosuđa, ne bi li ono postalo formalno nezavisno. Evropska Unija traži novi način biranja čelnika sudstva i tužilaštva, a kako je to definisano Ustavom, potrebno je promeniti najviši pravni akt. Prevedeno na politički jezik, nužan je dogovor gotovo svih partija u Parlamentu jer je za ustavne promene potrebna dvotrećinska podrška.
Idealna prilika da političke stranke dobiju poen više, ostvare sopstvene interese, koliko god to imalo li nemalo veze sa nezavisnim pravosuđem. Prosrpske partije podršku izmenama Ustava uslovljavaju trobojkom kao državnom zastavom i srpskim jezikom kao zvaničnim, albanske većim pravima ove manjine, Pokret za promene opštim reizborom svih sudija i tužilaca, dok su uslovi najjače opozicione stranke – Socijalističke narodne partije – i dalje tajna.
Novo insistiranje na pitanjima identiteta je autogol za opoziciju, uveren je politički analitičar Dritan Abazović. „Opozicija na ovaj način sebi čini medveđu, a DPS-u veliku uslugu tako što velika pitanja, koja se odnose na katastrofalan ekonomski položaj u kojem se zemlja nalazi, padaju u drugi plan, a nacionalna ponovo dobijaju na snazi.“
DPS hoće i dalje da utiče na sudstvo
Dok Crnogorci protestuju zbog sve tanjeg džepa, partije se natežu oko nacionalnih tema
Svoj uslov ima i Demokratska partija socijalista. Tužilaštvo i sudstvo su važne poluge moći, pa vladajuća stranka traži da se njihovi čelnici biraju prostom, umesto apsolutnom većinom u Skupštini. Tu je najveći problem, smatra predsednik Senata Udruženja pravnika Stanko Marić. „Samo istrajavanje Vlade i političke većine da se tu ništa ne promeni, govori o činjenici da oni svih ovih godina vrše jak politički uticaj na rad državnog tužilaštva i sudova. I naravno, žele da to i dalje rade“, kaže Marić.
Pregovori opozicije i vlasti sada se sele u Parlament. Formiraće Radnu grupu koja će pripremiti amandmane na Ustav. Isti scenario prošle su izmene izbornog zakona, koje su se pripremale pune četiri godine. Amandmani su se usklađivali sve dok se nije postigla politička trgovina – i to oko jezika. Njen proizvod bio je rogobatan naziv crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost, kao uslov za podršku izmenama izbornog zakona. Kakvo čudo će izroditi pregovori o pravosuđu, znaće se najkasnije do leta, kada bi Evropska Komisija Crnoj Gori trebalo da odredi datum početka pregovora.
