DOK iz Juženoafričke Republike i dalje stižu kontradiktorne informacije o lociranju i pronalasku evropskog narko-bosa Darka Šarića, istraga koja se vodi u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, svakodnevno dolazi do novih saznanja i dokaza. Nedavno je proširena međunarodna poternica protiv Šarićevog bliskog saradnika Rodoljuba Radulovića, koja ovog Kotoranina svrstava u sam vrh kriminalne mreže.
Dosadašnja istraga utvrdila je da je Radulović, za kojim je poternica raspisana juna 2011. imao aktivnu ulogu u organizaciji krijumčarskog kanala pljevaljskog narko-bosa od 2006. do oktobra 2009. godine. Došlo se i do dokaza za više od pet miliona evra, koji su oprani i ubačeni u legalne finansijske tokove, najviše u Srbiji.
Radulović je, prema tvrdnjama Tužilaštva, imao vrlo aktivnu ulogu u organizaciji šverca 2,2 tone kokaina brodom “Maui”, koji je zaplenjen oktobra 2009, ali i švercu narkotika od juna 2008. do aprila 2009. godine.
“Verti” i “Golden”, prekookeanski brodovi, u vlasništvu Radulovića, zvanog Miša Amerika i Miša Banana korišćeni su za krijumčarenje i prebacivanje kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu.
Konkretno, brod “Verti” je poslužio za prevoz više od 1,8 tona droge iz Argentine u Zapadnu Evropu, najverovatnije na područje španske obale. Radulović je bio zadužen za organizaciju transporta, utvrđivanje putanje i vremena kretanja.
Darko Šarić i Rodoljub Radulović, prema novim saznanjima Tužilaštva, kojima je najverovatnije doprinelo svedočenje i priznanje samog Draška Vukovića, dali su ovom Berancu 12 miliona evra za kupovinu kokaina. Drogu je kupio u Kolumbiji, a potom skladištio u Argentini.
Šarić se tereti da je sa Radulovićem u više navrata simulovanim komercijalnim i pravnim poslovima “oprao” skoro 3,4 miliona evra. Šarić je osumnjičen da je podstrekivao Radulovića da deo novca, koji je sticao prodajom kokaina, ubaci u legalne finansijske tokove, i to preko svojih privatnih i poslovnih računa u Srbiji i Švajcarskoj.
U prvom slučaju reč je o 2.580.000 evra, koji je potom lažno prikazan kao priliv novca od navodnih komercijalnih poslova sa drugim kompanijama – brodarski prevoz, brodarsko špediterski poslovi, kupovina broda “Stefanija”.
Interesantno je da je Radulović kada bi dobio novac od Šarića, dogovarao se sa Brankom Jovanovićem, da mu za proviziju od jedan posreduje u Srbiji u pronalaženju vlasnika kompanija koje su imale novac na poslovnim računima u inostranstvu, a trebao im je gotov novac u Srbiji.
Po pronalasku zainteresovanih vlasnika kompanija, Radulović je dogovarao da oni deviznim doznakama prenesu novac na račun njegove švajcarske kompanije “Manmare Holding” uz lažno prikazivanje banci u Švajcarskoj osnov plaćanja, odnosno prikazano je da je reč o određenim uslugama i prodaji robe kompanije “Manmare holding” srpskim firmama.
O svim ovim poslovima je bio obavešten i Šarić. Tako je na račun “Manmare holding” u švajcarskoj banci 19. decembra 2008. uplaćeno 100.000 evra od firme “Lidaka investments”, zatim deset dana kasnije od iste firme još 140.000 evra. U januaru sledeće godine “Lidaka invesments” je uplatila različitim danima 45.000 evra, 30.000 evra kao i 476.056 evra.
Kompanija “Interprodukt AG” je aprila 2009. na isti račun uplatila 15.000 evra. Radulović ja zatim novac iznova vratio u Srbiju, na račun jedne banke u Beogradu i to deviznom doznakom od 3.170.000 dolara. Tom navodom legalnom uplatom Radulović je slobodno raspolagao u korist Šarića, koji je celom tom “operacijom” bio prikriven kao stvarni vlasnik novca.
