Drugi crnogorski centar, Nikšić, ponovo pogađaju radnička nezadovoljstva. Oko 150 zaposlenih u tri firme, „Koni“, „Onogošt“ i „Tehnostil“ najavljuju proteste zbog mnogobrojnih nerešenih problema.

Ugostitelji iz najstarijeg crnogorskog UTP „Onogošt“, njih 82, prete da će 31. decembra glađu štrajkovati ispred zgrade Vlade.

– Tu ćemo provesti najluđu noć. Pošto je godina na izmaku bila za nas zaista ludačka, eto prilike da je na ovaj način krunišemo – poručuju revoltirani nikšićki hotelijeri. – Naš bunt jedino može prekinuti odobravanje socijalnog programa i konačno rešavanje našeg statusa.

Zaposleni u „Onogoštu“ strahuju zbg odluke Privrednog suda da im radni odnos prestaje poslednjeg decembarskog dana.

– Bez otpremnina neće moći – poručuje Zora Niković, predsednica sindikata.

STATISTIKAIAKO statističari barataju računicom da prosečna plata zaposlenih u Nikšiću premašuje 500 evra, na terenu je potpuno drugačija priča. Prosek dižu primanja u EPCG i pivari „Trebjesa“. Čak 20 odsto stanovništva u Nikšiću čine penzioneri.

Već dve godine se vode pregovori o socijalnom programu i otpremninama u iznosu od šest hiljada do 12.500.

– Ne smemo dozvoliti da pored imovine vredne više od 20 miliona evra ostanemo bez ičega – dodaje Niković.

Na drugom kraju grada, gladuju konfekcionarke iz firme „Koni“, njih 29, kojima se duguje osam plata. Tri i po godine traju nevolje bivših radnika Hladne valjaonice („Tehnostila“), nekadašnjeg Železarinog pogona. Njihov revolt je podstaknut neizvesnom sudbinom preostalih mašina u pogonu, koji je ispraznio nekadašnji vlasnik rusko-švajcarske kompanije, koji je pre tri godine, najveći deo opreme i proizvodnju preselio u Suboticu.

– Ipak smo odustali od najavljene blokade carinskog terminala u Nikšiću, jer je Upravi carina naloženo da nam u toku dana vrati 50.000 evra na ime carine za dve prodate mašine i uplati na račun Privrednog suda – kaže Marko Mirjačić, predstavnik radnika.

Tranzicija je ostavila jak pečat na nekadašnji privredni crnogorski centar. Minule godine obeležili su zatvaranje rudara u jami, kao i štrajkovi u Žellezari, Metalcu i drugim firmama. Za samo nekoliko godina nestale su hiljade radnih mesta.