OTKAKO je daleke 1997. godine puklo u jedinstvenom DPS, pocepana i razjedinjena crnogorska opozicija nije uspevala da se podigne na noge i ugrozi vladavinu DPS i politiku njenog političkog oca Mila Đukanovića. Poslednja dešavanja u nekada moćnoj SNP vraćaju nas skoro dve decenije unazad, kada se rodila iz podele DPS pod vođstvom Momira Bulatovića, da bi samo dve godine kasnije, posle saveznih izbora i pada Slobodana Miloševića u Srbiji, struja Predraga Bulatovića preuzela liderstvo, koje je trajalo sve do dolaska Srđana Milića, aktuelnog predsednika SNP.

I druge partije prolazile su slična iskušenja. Pozitivna Crna Gora je jedva preživela unutrašnje potrese, da bi se iz otcepljenog krila te partije, ali i još nekih, formirao Građanski pokret. I u političkom savezu Demokratski front ne cvetaju ruže, mada se, makar prividno, pokušava sačuvati unutrašnje jedinstvo više stranaka i pojedinaca. Nekadašnji sindikalni vođa Janko Vučinić najavljuje osnivanje stranke, leve orjentacije. Nedavno je formirana Demokratska narodna partija, koja egzistira pod krov “Fronta”.

– Zaista u ovom trenutku ne vidim prednosti usitnjavanja opozicije, jer dugo nije u stanju da smeni vlast, niti joj je pošlo za rukom da uveća politički potencijal, napravi crnogorski DOS, široku koaliciju koja bi uspela da smeni vlast – kaže Dragiša Janjušević, politički analitičar. – Ova atomizacija može na jesen proizvesti vanredne parlamentarne izbore jer će DPS iskoristiti loš momenat u kome se nalaze opozicione partije SNP, Pozitivna, DF, ali i vladajuća SDP.

Otkako su DPS i SDP u koalicionom savezu, njihovi odnosi nikada nisu bili na klimavijim nogama nego kao u vreme lokalnih izbora. Iako su kritikovali Đukanovićevu stranku oko brojnih sumnjivih privatizacija, tajkunizacije države, socijaldemokrate nisu imale snage da prilikom konstituisanja vlasti u Podgorici prihvate pruženu ruku opozicije. Stali su uz “starijeg brata” – DPS.

Inače, za opoziciju su svi dosadašnji izbori bili pokradeni, a brod kojim upravlja Milo Đukanović nikako da potone. Brojni politički ciljevi su ostvareni, počev od raskida sa politikom Slobodana Miloševića, pa do obnove crnogorske samostalnosti, priznavanja kosovske nezavisnosti, distanciranja od bratskih država Srbije i Rusije i sve jačeg okretanja Zapadu. Ostala su samo još dva neostvarena cilja -članstvo u NATO i u EU.

– Sve do ukrajinske krize, premijer Milo Đukanović je pokušavao da imitira spoljnju politiku koju je svojevremeno vodio kralj Nikola Petrović, kaže istoričar, prof. dr Aleksandar Stamatović. – Bio je i ostao “zapadni igrač”. Pobedio je brutalnom krađom i pritiscima najpre na predsedničkim izborima 1997, a kasnije i referendumu. On je shvatio da Zapad nema saveznika prema emocijama i da u jednom trenutku može da nađe protivtežu u Rusiji. Zapadu je interes da se promeni identitet Crne Gore, od pravoslavnog, slovenskog i srpskog u rimokatolički, latinični i zapadni.


“GURANjE”

Predsednik države Filip Vujanović ne uživa poverenje ni u delu vlasti (SDP), a ni opozicije, jer je njegova pobeda na izborima nad Miodragom Lekićem, liderom Demokratskog fronta, i dalje pod sumnjom. U tom političkom savezu ocenjuju da je Vujanović naprosto “uguran” na mesto prvog čoveka države.