PORUKA iz Prištine koju je javnosti predočila poslanica Demokratskog saveza Kosova Bese Gadzeri da granicu sa Crnom Gorom treba menjati i vratiti onu iz vremena 1974. pa do 2002. godine, otvorila je novu priču o nerešenim međama Podgorice sa susedima. Jer, posle Hrvata (Prevlaka), BiH (Sutorina) sada i Kosovari upiru prstom na Crnu Goru i to baš u času kada režim uveliko zagovara evroatlantske projekte, članstvo u NATO i EU. Uzgred, pitanje granice sa Albanijom nije “utvrdo” završeno, a posebno one preko Velikog blata – Skadarskog jezera.

– Vlada Crne Gore je postavila tablu na teritoriji Kosova i našim građanima, stanovnicima opština Peć i Dečani, ne dozvoljava se da koriste svoju zemlju na granici sa Crnom Gorom – kazala je Gadžeri na sednici kosovskog parlamenta, navodeći da su Crnogorci “ušli” negde sedam kilometara, a negde pet i tako sve do 40. kilometra.

Pre četiri godine Podgorica i Priština započele su konsultacije o potpisivanju sporazuma o demarkaciji 79 kilometara duge granice, ali potpis još nije stavljen na taj dokument. Razlog koji se prećutkuje jeste što kosovska strana još nije bila načisto kome pripadaju Kula i Čakor. Radi se o pojasu koji je šumovit i bogat pašnjacima (oko šest hiljada hektara), ali i katunima. Džaba što su katastarski papiri na strani Crne Gore, dogovora još nema.

– Crna Gora treba da ima granice tamo gde su joj i bile – diplomatski odgovara za “Novosti” Mehmet Bardhi, predsednik Demokratskog saveza. – Spor nije rešen kod Kule gde je groblje i tamo se sada nalazi znak međaš, tu je i Čakor, pašnjaci i katuni na kojima meštani izdižu stoku. Dvojica diplomata Lukšić i Tači moraju da sednu i utvrde granicu, po mapi koja je važila u Ustavu SFRJ iz 1974.

Ovaj granični problem počeo je da se javlja 1999. godine, svega par meseci posle NATO bombardovanja SRJ, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći i na nekoliko mesta postavili piramide koja je za snage međunarodne zajednice bila linija razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene 850 metara unutar njene teritorije! To je i razlog što još nije pušten u saobraćaj asfaltirani put prema Peći sa zajedničkim graničnim prelazom na Čakoru, iako je Crna Gora u taj put uložila oko milion evra.

PRIMEDBA MITROPOLITA

Prilikom nedavne posete šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija Podgorici, reagovao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. – Nadam se da dolazi da našem premijeru Đukanoviću vrati ono što je za vreme Zetske banovine pripadalo Crnoj Gori i da mu kaže: “Evo ti, čoveče, Metohija. Vraćam ono što sam oteo.” Ako bi Tači vratio ono što je sve do 1945. bilo crnogorsko, time bi se vaspostavila prava Crna Gora – smatra mitropolit.

Tenzije na tom prostoru počele su da rastu 2009. godine kada su u okolini Rožaja na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore! Oni su danima protestovali, tvrdeći da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći pripada Kosmetu, odnosno da je Crna Gora na teritorije te “države” ušla čak šest kilometara. Po njima, to zemljište je u katastarskim knjigama opštine Peć, ali je istina da ono zavedeno i u istim knjigama u Rožajama gde ljudi plaćaju porez… Potom su usledili protesti stanovnika Peći, Istoka, Đakovice i Dečana koji su tražili da koriste katune na crnogorskoj strani Čakora. Vlast u Prištini najavljivala je “skoru demarkaciju granice sa Crnom Gorom”, ali ni na dvadesetak održanih sastanaka nije postignut dogovor dve strane oko spornih lokacija – Kuli u opštini Rožaje, i Čakoru, pod šumom, koju šumokradice tamane, kao i pašnjacima.

Uzalud što je član crnogorske komisije i direktor Uprave za nekretnine, Dragan Kovačević, mahao papirima tvrdeći da ta teritorija nesporno pripada Crnoj Gori pozivajući se na brojne papire i katastarsku dokumentaciju staru preko 80 godina. Dogovora nema.