Afera “Depeša” i objavljivanje u javnosti poverljivih diplomatskih dokumenata podigli su na noge vlast i opoziciju u Podgorici! Radi se o depešama ambasada Crne Gore iz Vašingtona i Berlina u kojima se iznose detalji razgovora koje je vodio crnogorski šef diplomatije Igor Lukšić sa tamošnjim zvaničnicima. Ko je “krtica” u crnogorskoj diplomatiji? Do tih dokumenata novinari su mogli doći i drugim putem, recimo preko državnih funkcionera iz Saveta za članstvo u NATO ili, možda, službenika Agencije za nacionalnu bezbednost. Kako god bilo, Ministarstvo spoljnjih poslova trese se poput groznice od afere koja je “pukla” dok je Lukšić bio van Crne Gore. Nezvanično saznajemo da je šef diplomatije, tek što je sleteo na podgorički aerodrom, zatražio hitnu sednicu Veća za nacionalnu bezbednost (predsedava predsednik Filip Vujanović) i Biroa za operativnu koordinaciju bezbednosnog sektora (na čelu Duško Marković, potpredsednik Vlade), ne bi li raščivijali ko je “izvor” za objavljivanje poverljivih dokumenata. Gotovo je sigurno da ceh neće platiti samo ovo ministarstvo, nego i drugi državni organi.

Na svetlost dana izašla je diplomatska depeša o Lukšićevim sastancima 11. i 12. marta u Vašingtonu i 24. marta u Berlinu. U njima je navedeno da u NATO nema konsenzusa o slanju pozivnice za članstvo Crnoj Gori u decembru ove godine, a da američki senator Džon Mekejn smatra da će za taj posao morati da se sačeka novi predsednik SAD, nakon izbora u jesen 2016. godine! Sa sastanka u Berlinu objavljeno je da je Lukšić kazao da se “ruski pritisak na Crnu Goru odvija preko mnogobrojnih struktura od Srpske pravoslavne crkve, opozicionih partija, do određenih nevladinih organizacija”. Lukšić je dalje saopštio da Crna Gora nesmanjenim intenzitetom i posvećenošću sprovodi reforme u ključnim oblastima kako bi osigurala poziv za članstvo u NATO do kraja godine.

ĐUKANOVIĆ
Na premijerskom satu Srđan Milić, lider SNP, zatražio je od Mila Đukanovića ocenu oko afere “Depeša”: – Nije uloga premijera da supstituiše sistem. Živim u uverenju da sam otvoren za dijalog i tvrdim da niko ni približno nije učestvovao u toliko dijaloga. Ali treba da ih vodimo sa onima koje smo u sistemu zadužili da budu odgovorni za vaše pitanje. Tako da pretpostavljam da će ministar Lukšić imati šta da kaže, odgovorio je Đukanović.

U međuvremenu je izašla i priča Veska Garčevića, nacionalnog koordinatora za NATO, koji je na sastanku Komiteta zamenika stalnih predstavnika pri Alijansi 17. marta u Briselu rekao da se za antlantske integracije na terenu vodi partijska kampanja, te da će članstvo u toj vojnoj alijansi ostati opredeljenje i nakon smene vlasti u Crnoj Gori! Radi se o sastanku o čijem održavanju Vlada nije informisala javnost.

U ovom poverljivom dokumentu navodi se da je Garčević detaljno predstavio koncept medijske kampanje za podizanje javne podrške članstvu Crne Gore u NATO, započete u januaru ove godine. Osvrnuo se na razloge pada javne podrške u periodu posle Velsa, ističući da su na to, između ostalog, uticale kriza u Ukrajini, lokalni izbori, neispunjena očekivanja sa samita, kao i smanjenje aktivnosti tokom leta.

Garčević je pojasnio da je trenutna kampanja koncipirana na osnovu dubinskih istraživanja koja su pokazala da su crnogorski građani po pitanju vrednosti velikom većinom opredeljeni ka Zapadu i da je percepcija Rusije uglavnom bazirana na istorijskoj i kulturološkoj bliskosti. Zbog toga se poruke kampanje, pre svega, oslanjaju na promovisanje vrednosti NATO sigurnosti, prosperiteta, solidarnosti i slično.

U reagovanju Garčevića navodi se da nadležni organi ispituju kako je došlo do “curenja” diplomatske pošte iz ambasade Crne Gore u Nemačkoj, verujući da to ne može uticati na dobijanje poziva za NATO:

RUSKI UTICAJ
Vesko Garčević je u Briselu posebno naglasio da je potrebno razumeti domete ruskog uticaja u Crnoj Gori, objašnjavajući da uticaj postoji, ali i u regionu, ali da ga ne treba prenaglašavati. Kazao je da ruski mediji ne postoje u Crnoj Gori i da relativno mali broj ljudi govori ruski, pa samim tim i ne postoji velika mogućnost medijske propagande.

– Dokumenti koji su dospeli u javnost nemaju oznaku strogo poverljivih, ali se to nije smelo dogoditi. Istraga je u toku.

LUKŠIĆEVO OBJAŠNjENjE

Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić rekao je juče novinarima da je problematično oceniti curenje diplomatskih depeša aferom, jer, kako je naveo, u njihovom sadržaju nema ničeg spektakularno novog.

– Ovakvih situacija ste imali i u mnogim drugim zemljama, ali ovo svakako upućuje na potrebu da se kroz odgovarajuće institucionalno tretiranje pokuša utvrditi način na koji su ove depeše izašle iz sistema. Imajući u vidu širinu distribucije, mogući su mnogi putevi – rekao je Lukšić, podsećajući da diplomatske depeše nisu stenografski zapisi. – U razgovorima u SAD izraženo je žaljenje što Crna Gora već nije članica Alijanse.

Na pitanje da li mu sve ovo “smešta” neko iz najbližih krugova, Lukšić je rekao da ne želi da spekuliše na tu temu.

– Ako bi to bio slučaj, onda bi taj neko naneo veliku štetu crnogorskom društvu. Ne mislim da postoje u sistemu ljudi koji bi klali vola radi kila mesa.

REAGOVANjA OPOZICiONIH LIDERA

* Miodrag Lekić (DEMOS) – Radi se o dvostrukom skandalu. Jednom, manje važnom, da tako lako cure informacije, i drugom, da je i diplomatija deo partijsko-privatne grupne države. Dakle, tamo se ne bore za nacionalne interese, nego za partijske.

* Srđan Milić (SNP): – Ova afera ne može ostati bez odgovora. To je šamar Crnoj Gori.

* Milan Knežević (DNP): – Način na koji je koncipirana depeša, čiju autentičnost više niko ne dovodi u pitanje, neodoljivo podseća na 1948. i vreme diktatorskih obračuna sa političkim neistomišljenicima. S obzirom na to da nam je turistička sezona i pre samog početka uništena, pravo je čudo što u depeši ne piše da će za sve nas koji se protivimo učlanjenju Crne Gore u NATO, i koji Rusiju smatramo za dokazanog prijatelja, na nekoj od pustih plaža biti napravljen logor nalik Golom otoku, na kojem će nas ideološki prevaspitavati Lukšić i njemu slični kadrovi.