Tek posle velikog pritiska javnosti i opozicije, predložene izmene Zakona o eksproprijaciji Vlade Crne Gore vraćene su na doradu u skupštinski odbor. Odahnuli su bar izvesno vreme vlasnici imanja koji su strepeli za sudbinu svoje dedovine, jer je pretila opasnost da zbog javnog interesa i enormnog duga države (oko dve milijarde evra) ostanu bez parčeta zemlje. Izmene zakona su predviđale da država za osam dana (uz naknadu) oduzime ljudima imovinu, čak i bez njihove saglasnosti!

Ministar finansija Radoje Žugić poručio je da cilj zakona nije ugrožavanje bilo čijeg interesa, pa ni Buljarica.

– Vođeni najboljom voljom pokušali smo da uradimo nešto što bi smanjilo biznis barijere – kazao je Žugić.

Međutim, to nije mnogo uticalo na to da u utorak ne reaguje Blažo Rađenović iz Liberalne partije u Budvi, koji tvrdi da je predlog zakona o eksproprijaciji u suprotnosti sa crnogorskim ustavom.

– Njegovim usvajanjem stvorio bi se okvir za legalizaciju otimačine i apsolutne države – tvrdi Rađenović. – Kroz ovaj zakon oseća se i duh totalitarnog sistema, koji smo formalno napustili, a suštinski je to, očigledno, samo privid i mrtvo slovo na papiru o vladavini prava i pravnoj državi. U najkraćem, usvajanjem predloženog teksta zakona, stvara se pravni osnov za legalizaciju otimačine i apsolutne države. Takvu svoju nameru država očigledno pokušava da prikrije plasiranjem neodrživih argumenata o “nedostatku patriotizma” i neuvažavanju “opšteg interesa”. Međutim, niko nema iluziju: stavljanjem državne šape na privatnu svojinu i prava koja isključivo pripadaju građaninu kao slobodnom pojedincu, uvodi se suspendovanje najvišeg pravnog akta – Ustava. Pri tome, nisu građani ti koji “izdaju opšti interes” kako se to pokušava nametnuti u javnosti, naprotiv, država izdaje svoje građane iz najnižih pobuda i određenih, loših procjena.

ZAROBLjENA DRŽAVA
Profesor dr Srđan Vukadinović kaže da je potpuno jasno da država ne želi da otplaćuje velike dugove, pa sada poseže za imovinom građana ne bi li se nekako iščupala. – To je pokazatelj koliko je država zarobljena od političkih partija, poslovnih klanova i tajkuna. Nekadašnja nacionalizacija imala je za cilj da se od građana otima ono što se ima, dok ova nova pokušava da “opere” mračnu stranu neuspelih privatizacija, kaže za “Novosti” profesor Vukadinović. – Na naplatu dospevaju krediti koji su se uzimali ne bi li se ekonomski neuspesi pravdali.

– Nećemo popustiti nijedan centimetar. Za nas je dalje neprihvatljivo da neko može da našu vrednost i imovinu unosi u budžet- dodaje Božidar Čarmak, iz nedavno formirane fejsbuk-grupe “Naše ognjište”.

Na povlačenje ovog predloga možda je uticao i stav Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, koja je ukazala Vladi da je prilikom predlaganja izmena Zakona o eksproprijaciji dužna da poštuje međunarodne obaveze, uključujući i one koje proističu iz Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i da uzme obzir relevantnu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Zebnja režima porasla je zbog procene iz Brisela (Evropske komisije) da će javni dug Crne Gore ove godine iznositi čak 62,3 odsto, a naredne još više – 65,6 procenata! U međuvremenu su poslanici Demokratskog fronta Nebojša Medojević i Veljko Vasiljević podneli amandmane na dopunu Zakona o eksproprijaciji, kojima traže brisanje dva sporna člana.

– Neprihvatljiv je princip da se silom države oduzima vlasništvo privatnim vlasnicima bez njihove saglasnosti. Članom 586 dopune zakona se, utvrđuje “opasan presedan” da korisnik eksproprijacije, tj. država, u roku od osam dana od dana donošenja konačnog rešenja stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti pre nego što je ta nepokretnost isplaćena – saopštavaju Medojević i Vasiljević.