Čvršćim povezivanjem elektroprivreda Srbije, Republike Srpske i Crne Gore dobila bi se jaka regionalna kompanija, ali ni drugi ne sede skrštenih ruku
Želim da vam najavim da imamo drugačije planove sa EPS-om. Ne želimo da ga prodajemo, niti da ga privatizujemo, već da proširimo svoj uticaj. Želimo da razgovaramo sa Republikom Srpskom i sa Crnom Gorom. Pokušaćemo da učestvujemo u kupovini ili stvaranju zajedničkih preduzeća sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom, istakao je premijer Aleksandar Vučić pre nekoliko dana odgovarajući na novinarsko pitanje – da li se planira privatizacija Elektroprivrede Srbije.
Ovakav stav izazvao je ne malo iznenađenje u energetskim krugovima. Tim pre što se poslednjih godina češće govorilo da će EPS morati da nađe strateškog partnera kako bi nastavio da se razvija, jer s ovakvom socijalnom cenom struje to sam ne bi mogao.
Da se odustalo od bilo kakve vrste privatizacije EPS-a potvrdio nam je i sam ministar energetike Aleksandar Antić rekavši „da će analiza o mogućem spajanju EPS-a s elektroprivredama Crne Gore i Republike Srpske biti završena za nekoliko meseci. Vrednost ovog posla ogleda se u tome što bi EPS postao ozbiljan igrač u regionu. Bolje bi se bilansirala proizvodnja u različitim periodima godine, jer Srbija ima manjkove, a RS viškove”, objasnio je resorni ministar.
Da Srbija nije jedina koja razmišlja o tome da postane veći regionalni energetski igrač potvrđuju i reči hrvatskog ministra ekonomije Ivana Vrdoljaka, koji je više puta najavljivao da bi hrvatska Elektroprivreda trebalo da postane regionalni igrač preuzimanjem kompanija u zemljama bivše Jugoslavije.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, međutim, nema nameru da prodaje Elektroprivredu RS i objašnjava „da nije donesena nijedna odluka o prodaji Elektroprivrede”.
– Razumeo sam iz izjave predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da treba da sarađujemo. Mi nismo protiv toga da se razvojna funkcija objedini i da se na jednom mestu vodi razvoj za obe elektroprivrede. Da se obezbedi finansijska podrška za nove projekte ili da se dogovori uspostavljanje jedinstvenog tržišta, rekao je Dodik novinarima u Istočnom Sarajevu. On smatra da bi bilo najbolje da bude uspostavljena nova berza električne energije u regionu.
Upitan koliko je spajanje tri elektroprivrede moguće po sistemu „Telekoma Srbije” koji je kupio „Telekom Republike Srpske ” i licencu mobilnog operatera u Crnoj Gori, Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže za „Politiku”, da je ova inicijativa Instituta stara više od 10 godina. Institut je radio projekte za praktično sve elektroprivrede u regionu, a 2006. godine ukazao je na vezu između cene struje u Srbiji i vrednosti EPS-a, posle čega se prestalo s pričom o privatizaciji.
– Predlagali smo svim prethodnim vladama da ozbiljno razmotre mogućnost spajanja, ali osim pohvala nismo dobili nikakvu povratnu informaciju, kaže on.
Šagovnović objašnjava da različiti modeli povezivanja elektroprivreda u regionu obezbeđuju velike mogućnosti za uštede u investicionim i tekućim troškovima, povećanje pouzdanosti i kvaliteta snabdevanja, smanjenje negativnih uticaja na okolinu i jačanje pozicije u međunarodnoj trgovini električnom energijom.
– EPS ima godišnji bilansni manjak struje, dok Elektroprivreda Republike Srpske ostvarujevišak. Zajedničkim radom mogao bi da se ublaži, a u hidrološki povoljnim godinama i eliminiše manjak električne energije, objašnjava prvi čovek Ekonomskog instituta.
Osim toga, na ovaj način omogućilo bi se bolje upravljanje slivom reke Drine, jer bi se rad hidro i termo proizvodnih kapaciteta jedinstveno koordinirao.Omogućilo bi seprofitabilnije korišćenje akumulacione hidroelektrane na Trebišnjici koja bi mogla više da se koristi kao vršna elektrana, a manje za osnovno opterećenje.
– Na ovaj način stvorila bi se mogućnost da se električna energija na regionalnom tržištu prodaje po znatno višim cenama, jer bi se isporuka mogla garantovati u energetskom smislu.
EPS i ERS su dva potpuno kompatibilna sistema, čijim bi se povezivanjem omogućilo bolje upravljanje resursima, veći stepen energetske nezavisnosti, sopstveni potencijal za izgradnju novih kapaciteta.
– Ovaj projekat smatram važnijim od svih privatizacija i velikih projekata koji se danas u Srbiji pominju, kaže Šagovnović i dodaje da je reč o strateškom partnerstvu, koje ne podrazumeva, ali i ne isključuje vlasničku vezu. Pokušavamo da promovišemo potrebu da elektroprivrede Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne
Gore imaju zajedničku energetsku strategiju, koja će im omogućiti usaglašen razvoj, ističe Šagovnović.
Vlada Republike Srpske zauzela je stav da ERS ne treba privatizovati, jer je strateški resurs i da elektroprivredu treba razvijati kao kompaniju od regionalnog značaja.
Iako se niko od zvaničnika Crne Gore još nije oglasio ovim povodom, prema poslednjim informacijama skupštinska komisija za praćenje i kontrolu postupka privatizacije usvojila je plan rada za ovu godinu, prema kom će se, između ostalih, razmatrati prodaja Elektroprivrede Crne Gore.
