Vode južnog Jadrana, koje uveliko mute zemlja i šut koji s mnogobrojnih okolnih gradilišta stižu na peskovita žala, uzalud su pokušali da izbistre meštani. Protestima u vidu peticija koje su potpisali pre nego što je počela gradnja solitera u “budvanskoj školjci”, koju čini jedinstveni prostor između hotela “Avala” i rta Zavala.

Pridružili su im se i oni koji na razvoj turizma gledaju drugačije od planera prostora i pojedinih investitora. Nove građevine koje niču i drugde, u Petrovcu kojemu u poslednje vreme ozbiljno ruže lice, gutaju parkinge kojih je ionako malo, zatvaraju dvorišta i prilaze kućama, planiraju gradnju i na legatima starih dobrotvora koji su svoju zemlju zaveštali za sasvim druge namene. Beton više ne pritiska obalu, kako se to govorilo pre više od deceniju, nego odvaja grad od mora!

Najviše je napadnuta Budva, čiji lik je toliko promenjen u odnosu na period od pre dve-tri decenije, da je njen znalac iz tog perioda, koji je dugo bio odsutan, danas ne bi prepoznao. Dvadesetak solitera uz Slovensku plažu, od stare Budve do rta Zavala, visine od deset do 20 spratova zatvoriće pogled onima koji stanuju – iza.

Na enormnu gradnju stanova, od kojih ćara imaju prodavci, a štetu turizam, upozorava poznati profesor na fakultetu za turizam i hotelijerstvo dr Rade Ratković.

UPOZORENjE
Bez želje da plaši bilo koga, direktor Seizmološkog zavoda Crne Gore Branislav Glavatović kaže da u budućnosti na jugu treba očekivati zemljotrese maksimalne snage do devet stepeni Merkalijeve skale. Podsetio je da se snažni zemljotresi na crnogorskom primorju događaju svakih 50 do 70 godina, a da je poslednji razorni bio – 1979.

– Umesto lepih hotela visoke kategorije i manjih gabarita, koji bi na pravi način legli u ambijent, niču poput pečurkaka posle kiše stambene zgrade. Takozvani komplementarni smeštaj je odavno prešao dozvoljenu granicu. Računa se da u privatnim kućama i stanovima ima više od 300.000 kreveta na crnogorskom primorju. Jedva deset odsto otpada na hotele, od kojih su mnogi dobrano izraubovani. Zašto je tako, znaju oni koji generišu takav “razvoj” obale – kaže Ratković.

A generišu ga – interesi. Poodavno je neko rekao da se glavni urbanista u Budvi zove novac. Odnosno, profit sve diktira, a grade mahom domaći biznismeni.

Da je voda došla do poda apeluju i seizmolozi. Uradili su to i posle nedavnog potresa kod Herceg Novog. Upozoravaju i stručnjaci za građevinarstvo. Seizmički rizik je sada najveći u Crnoj Gori u njenoj istoriji, ocenjeno je na Odboru Udruženja građevinarstva, industrije, građevinskih materijala i komunalne privrede Privredne komore.

– Ako nešto hitno ne preduzmemo, ulazimo u utakmicu koju sigurno gubimo – poručio je, ne tako davno, Srđan Janković, profesor na Građevinskom fakultetu u Podgorici.