ZAKON o strancima koji je stupio na snagu 1. aprila, čiju je primenu Vlada Crne Gore odložila do jeseni posle velikog pritiska turističkih radnika i građevinara, mogao bi iskomplikovati dalji angažman stranih kompanija u Crnoj Gori. Jer, ukoliko se stranim državljanima koji su u menadžmentu ne produže radne dozvole, gotovo je sigurno da će uslediti pakovanje kofera i odlazak!

Članom 64. Zakona o strancima utvrđuje se da se dozvola za privremeni boravak i rad zbog zapošljavanja i sezonskog angažmana stranaca može izdati samo ako na evidenciji Zavoda za zapošljavanje nema nezaposlenih lica koja ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa.

– Samo ovaj stav izazvaće brojne probleme za privredu Crne Gore – upozoravaju u Montenegro biznis alijansi.

Međutim, ističu da još veći problem predstavlja drugi stav istog člana, gde se kaže da se “izuzetno, ograničenje” ne odnosi na zapošljavanje izvršnog direktora stranog privrednog društva koje je registrovano u Crnoj Gori.

– Prema tumačenju MUP, za produžavanje njihove radne dozvole mora se dobiti adekvatna potvrda Zavoda za zapošljavanje.Problem je sa formulacijom stava, jer “strano privredno društvo” ne može biti registrovano u Crnoj Gori kao takvo, već samo kao privredno društvo sa registracijom u Centralnom registru privrednih subjekata i poreskim obavezama koje ga po tom osnovu sleduju. Ono što je realni problem jeste to što Vlada Crne Gore ozbiljno radi na privlačenju stranih investitora, radom na što boljoj poslovnoj klimi, kroz niske poreze i drugu regulativu, što mi u MBA svesrdno podržavamo. Zato nije jasno zašto privlačimo strane investitore, ako im kroz Zakon o strancima ne omogućavamo da se u Crnoj Gori zapošljavaju i biraju koga će da zapošljavaju. Ovim članom Zakona onemogućavamo brojnim menadžerima i izvršnim direktorima da produže svoje radne dozvole, kategorični su u alijansi.

INVESTITORI
Rusija je do sada bila ubedljivo prva na listi najvećih investitora u Crnoj Gori, pa Holandija, Slovenija, Švajcarska, Italija, Norveška, Srbija, Turska… Zanimljivo je da se od ukupnih stranih investicija (oko 700 miliona evra) u Crnu Goru iz Moskve godišnje slivalo oko 160 miliona, ili svaki četvrti evro! Pitanje je da li će ovaj trend biti nastavljen ukoliko im Zakon o strancima ne bude naklonjen.

Zbog toga su u MBA apelovali na MUP, koji treba da odagna nedoumice i omogući produženje radne dozvole strancima.

– Plašimo se da će mnoge strane kompanije prekinuti poslovanje u Crnoj Gori, a njihov menadžment poneti loše iskustvo iz Crne Gore. Takav loš glas, u ambijentu gde se svaka zemlja takmiči u privlačenju investicija, neće Crnoj Gori doneti ništa dobro, poručuju iz MBA, podsećajući da među članovima te alijanse postoji veliki broj kompanija stranih investitora kojima su izvršni direktori ili menadžment strani državljani.

Nekima od njih radne dozvole ističu ili su već istekle, pa bi svako odugovlačenje moglo negativno da se odrazi na rapoloženje stranaca. U međuvremenu MBA je podnela inicijativu za hitnu izmenu Zakona o strancima.

– Cilj je da se privuku strane investicije, kroz omogućavanje stranim investitorima da sami vode svoju kadrovsku politiku – navode u Montenegro biznis alijansi.

NESLAGANjE OKO BULjARICA

Razlog zbog kojeg strani investitori napuštaju Crnu Goru su i neke političke odluke koje su plod poljuljanih odnosa u vladajućoj DPS-SDP koaliciji. U žiži javnosti opet se našla Buljarica, najatraktivnija, najveća i najperspektivnija lokacija, jer su se za njenu kupovinu zainteresovali Arapi. Tačnije, kompanija Construction Development Company International iz Ujedinjenih Emirata. Vlada Crne Gore je “zagrizla” pa da bi se posao što pre završio, da ne bi bilo imovinskopravnih sporova, koji bi kočili investiciju, u pripremi je leks specijalis za Buljaricu. Po tom predlogu Vladi se omogućava da odmah oduzme zemlju od privatnika, isplati naknadu koju sama odredi, a ukoliko njome nisu zadovoljni, vlasnici se upućuju na sud. U pitanju je, kako kažu, “javni interes”. Međutim, protiv toga su u SDP i opoziciji. Da je “voda došla do poda” pokazala je reakcija premijera Mila Đukanovića koji je indirektno zapretio SDP i Ranku Krivokapiću da će zbog slučaja Kraljičine plaže u nastavku javnog angažmana dobar deo svoje energije potrošiti za doprinose utvrđivanju pravne i političke odgovornosti svih za “bezočno štetočinstvo protiv Crne Gore”.

Iz SDP su više puta isticali da bi prodaja Kraljičine plaže bila štetna po državu, jer bi pristup jednom od dragulja crnogorskog primorja, koji bi valorizovali Arapi bio ograničen, odnosno dostupan samo izabaranim licima.