Moskva proširila sankcije na Crnu Goru, Albaniju…

Rusija je 13. avgusta proširila kontrasankcije na Crnu Goru, Albaniju, Island, Lihtenštajn i Ukrajinu, izjavio je premijer te zemlje Dmitrij Medvedev. Sankcije koje se tiču Ukrajine stupiće na snagu ako Kijev počne da primenjuje ekonomski deo sporazuma o asocijaciji s Evropskom unijom. Ekonomski stručnjak Aleksej Partanski ocenio je da sankcije nisu nanele štetu evropskom izvozu ni ojačale poziciju Rusije i doveo u pitanje svrsishodnost njihovog širenja na druge zemlje. Agencija Interfaks objavila je da se ove mere mogu najjače odraziti na Island.

“Sada je državama iz EU, Australiji, Kanadi, Norveškoj i SAD iz kojih je od avgusta prošle godine zabranjen uvoz nekih prehrambenih proizvoda, dodat niz zemalja: Albanija, Crna Gora, Island, Lihtenštajn, i uz posebne uslove Ukrajina”, rekao je Medvedev na sednici vlade.

On je objasnio da su se te države priključile odluci EU o produžavanju sankcija Rusiji, “argumentujući svoju odluku time što su u obavezi da uvedu sankcije zbog raznih sporazuma sa EU”.

“Ta pozicija je samo delimično pravedna. Hoću da naglasim da niz država, koje imaju analogne sporazume sa EU, ne učestvuju u sankcijama protiv Rusije”, naveo je ruski premijer i dodao da je Moskva spremna za recipročne mere.

Profesor ruske Više skole ekonomije Aleksej Partanski rekao je Komersant FM-u da za godinu dana, od kada je Rusija uvela kontrasankcije, one “nisu donele nikakve rezultate”.

“To je nekonstruktivni korak i malo šta daje, jer se od samog početka računalo da će evropski proizvođači imati značajnu štetu i time uticati na svoje vlade, koje bi onda mogle da promene poziciju u odnosu na sankcije Rusiji. To se nije desilo, jer za ovu godinu EU ne samo da nije izgubila zbog naših kontrasankcija, već je povećala izvoz za 5% u druge zemlje”, rekao je on.

Partanski je upitao zašto Rusija proširuje sankcije, ako do sada Rusija nije imala nikakav politički efekat od kontrasankcija, a štetu imaju samo ruski potrošači.

Ministarstvo poljoprivrede Rusije navelo je da je udeo zemlja na koje su proširene kontrasankcije u opštem uvozu u Rusiju oko 5%. Interfaks navodi da se kontrasankcije najviše mogu odraziti na Island koji izvozi u Rusiju meso, mlečne proizvode i ribu.

Prema podacima ruske Federalne carinske službe, uvoz voća i povrća iz Crne Gore je 2014. godine iznosio 25.000 dolara.

U Crnoj Gori tri proizvođača mesa imaju pravo na izvoz mesa i šest za mesne prerađevine, ali su njihove isporuke zaustavljene u jesen 2014. godine iz sanitarnih razloga.

Rusija je 7. avgusta prošle godine zabranila uvoz mesa i piletine, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća iz EU, SAD, Australije, Kanade i Norveške kao odgovor na sankcije koje su zbog politike Rusije u Ukrajini uveli nekim činovnicima, političarima, biznismenima i kompanijama.

  1. Napišite komentar

VAŠ KOMENTAR:

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s