Podgorički Majdan

Šta se, dakle, događa u Crnoj Gori? Kako za koga! I od slučaja do slučaja

Zašto moja malenkost – pita se jedna komentatorka – nadugačko i naširoko razglaba o (pseudo)mitologiji – a kao zalivena ćuti o “događajima” u Crnoj Gori? Može biti da je komentatorkino pitanje samo izraz vekovne težnje za objektivnim i pravovremenim informisanjem javnosti, ali mi se na momenat učinilo da se u jednom dubljem sloju komentatorkine znatiželje krije insinuacija da ja tendenciozno ne pišem o podgoričkim sostojanijima, da nekoga “podržavam”, da nešto prećutkujem i da tu – uopšte – ima nešto sumnjivo.

Šta se, dakle, događa u Crnoj Gori? Kako za koga! I od slučaja do slučaja. Za odštampotine tipa “Kurira” i “Novosti”, recimo, dole je “sve gotovo”, “naši” su zbacili izdajničku vlast, a Milo je specijalnim avionom, sa sve sanducima zlata, pobegao u nepoznatom pravcu. Na osnovu, pak, pisanija malo ozbiljnijih novinčina ne može se ništa pouzdano zaključiti. Ja sam, štaviše, pre desetak dana nekim književnim poslom bio na licu mesta, doduše u Primorju, a ne u Brdima i ništa pouzdano nisam zaključio. Ruku na srce, nisam se nešto naročito ni trudio. U principu se ne mešam u unutrašnje stvari suverenih država, a i država Srbija je sledila moj primer. Zabavila se o svom jadu i – kako bog dobrosusedskih odnosa i zapoveda – mudro stoji po strani.

Što je stvar koja se uopšte nije svidela patetičnim bogumilima iz DSS-a i bratskih sekti. O tempora, o mores, mora da je tako pomislila riba zvana Sanda! Ništa čudno. DSS i slični parapsihološki fenomeni u metežima uvek vide neku svoju šansu, a podgorički “Majdan” baš izgleda kao sjajna prilika da se “drugo oko”, makar i na silu, vrati natrag u (ludu) glavu. Sličnog mišljenja je i poslovični Đole Vukadinović, koji se sve više pozicionira kao Sandin Vladeta Janković. S tom razlikom što je Đole neuporedivo revolucionarniji od Vladete.

Nisu Sanda i Đole sedeli skrštenih ruku. Krv im je uzavrela, a kad krv uzavri – šta se radi? Kako šta? Kreće se u akciju. Sledstveno su Sanda i Đole – na čelu omanje grupe sledbenika koji su statirali i pred Filozofskim – potegli pred ambasadu Crne Gore i Brda da “daju podršku vekovnim, pravednim težnjama”… I pročaja.

Viđi tek sad vraga su sedam binjišah! Đole je – pretpostavljam domaru ambasade, što je u protokolarnom smislu pun pogodak – uručio nekakvu protestnu artiju, neko pismo, šta li. A u pismetu – za koje opravdano sumnjam da je iz Đoletovog pera – šta je pisalo? Citiram po sećanju: Crna Gora – kaže pismo, to jest Đole – neće biti slobodna dok i Srbija ne bude oslobođena. U prevodu: smenimo vlast u Srbiji, a onda “oslobodimo” Crnu Goru. Da rečeno nije za sprdačinu, bilo bi za javnu tužibabu.

  1. Napišite komentar

VAŠ KOMENTAR:

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s