Hoće li NATO da sačuva Mila?

Indikativna je uzdržanost Vašingtona. U tekućem odmeravanju snaga sa Rusijom nesporni interes SAD je da nastavi proširenje NATO-a na istok Evrope

Da li najnovija eskalacija sukoba tokom demonstracija opozicije u subotu u Podgorici dovodi u pitanje pozitivne političke ocene i rezultate nedavne „uspešne” posete političkog vrha NATO-a, sa sekretarom Stoltenbergom na čelu, pitanje je od koga u dobroj meri zavisi politički rasplet događaja u Crnoj Gori.

Neredi u subotu tokom kojih je do došla do izražaja agresivnost demonstranata, s jedne, i brutalnost policije, s druge strane, otvaraju pitanje funkcionisanja demokratskih institucija na koje upućuje i saopštenje predstavništva EU u Podgorici, sa akcentom na poštovanje demokratskih standarda i pravo na mirne demonstracije. Još tokom prošlonedeljnih protesta, kada je vlast takođe koristila silu, usledile su reakcije iz Brisela protiv njene „prekomerne upotrebe“. Nešto oštriji su bili pojedini viđeniji zapadni predstavnici, poput Doris Pak. Najnovija subotnja eskalacija će sasvim sigurno usloviti dodatnu pojačanu pažnju i analizu ponašanja vlasti, nezavisno od toga ko je kriv za sukob. Razlog tome su tekući pregovori za pristupanje Crne Gore EU, značaj vladavine prava i demokratskih institucija (poglavlja 23 i 24).

U ovakvoj situaciji uloga NATO-a dobija na značaju. Pored vojnoodbrambene komponente NATO ima i funkciju zaštitnika političkih vrednosti i standarda zapadnog društva. U tom smislu, radikalan stav režima u Podgorici protiv demonstranata i, posebno, mirnih građana, nije dobrodošao. Vrh NATO-a je tokom nedavne posete Podgorici pozitivno ocenio aktuelnu vlast i praktično najavio zeleno svetlo za poziv Crnoj Gori u decembru za pristupanje toj organizaciji. To je u datim okolnostima glavni politički ulog aktuelne vlasti u Podgorici i samog premijera Đukanovića, pa i neka vrsta garancije za njihov ostanak kao dominantnih na crnogorskoj političkoj sceni. Najnoviji razvoj događaja i politička rezervisanost iz Brisela mogle bi sve to značajno da dovedu u pitanje.

Međutim, u svemu ovome indikativna je uzdržanost Vašingtona i samog NATO-a. U tekućem odmeravanju snaga sa Rusijom njihov je nesporni interes da se nastavi proširenje NATO-a na istok Evrope u prostorima koji njime nisu još zahvaćeni. Ovde obavezno treba imati u vidu već poznatu „liniju vatre“ na kojoj stoji Crna Gora. Njen ulazak u NATO sasvim sigurno bi pojačao argumente u prilog daljeg osvajanja prostora i novih subjekata na pomenutoj „liniji“. Naime, u kontekstu promena koje su nastale nemogućnošću daljeg ofanzivnog nastupa u slučaju Ukrajine, ruskog angažovanja na Bliskom istoku i eskalacije političkih i drugih problema u EU sa izbegličkom krizom, svaki dalji pozitivan proboj NATO-a važan je poen u ukupnom odmeravanju snaga, kako sa Rusijom, tako i u funkciji potvrde evroatlantske dominacije na ovim prostorima

  1. Napišite komentar

VAŠ KOMENTAR:

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s