Kuda si to pošla, moja Crna Goro?! Ide li se s dušmanom u kolo, pod ruku, a NATO to, nažalost, i tebi koliko i Srbiji jeste, i nema tu pogovora niti viših interesa koji bi to opravdali!
Nikada te se nisam postideo, ne stidim se ni danas, jer znam da to nije volja mojih gorštaka, mojih primoraca, već vladajuće klike koja odavno nit vidi niti čuje šta Crna Gora govori, ište, kumi, vapi…
Nije to bila tek kafanska tuča dvojice pijanih prijatelja, pa kad se otrezne, izljube se i zaborave na teške reći i modrice, već te je taj isti NATO satirao, Crna da crnja ne možeš biti Goro, ne žaleći nijednog trenutka nemoć, nejač, nevine… O izvinjenju da i ne govorim! Opet, velim, nije to moja Crna Gora, već foteljaška klika nad Moračom razrezala šta Montenegru valja, premetnuvši sve što je Crnu Goru činilo svetom, svetlom i velikom u ništavno!
Šta ćeš biti u toj alijansi, nesrećnice, do poslužitelj običan i topovsko meso ako gde zatreba?! Jesu li nam u Mojkovcu zbog toga prađedovi padali ko snoplje?! Jesu li braneći Srbiju branili onu slavnu i opevanu čast Crne Gore, da velmože vek kasnije priznaju Kosovo i Metohiju, glasaju za članstvo tog monstruma od države u Unesku, da se obraduju pozivu u NATO ne mareći za svaku stopu natopljenu krvlju da Crna Gora ne bude ničija do svoja, doveka?! Više to neće biti, nikada! Onako mala, a velika, svešćeš se ni na šta! Šta će ti ona lovćenska svetinja postati – raketna baza umesto vekovnog svetionika?! Gde si to, aman, pošla, moja Crna Goro?! Ide li se s dušmanom u kolo, pod ruku, a NATO to, nažalost, i tebi koliko i Srbiji jeste, i nema tu pogovora niti viših interesa koji bi to opravdali!
