U SUBOTU, 12. decembra, ispred zgrade državnog parlamenta u 18 časova poslaćemo jasnu poruku Vladi Mila Đukanovića i zemljama NATO, koje su poslale pozivnicu Crnoj Gori za članstvo u taj vojni savez, da je protiv toga većina građana. Narod smatra da je referendum jedini pošteni način da se reši to pitanje, koje nas duboko deli. Ako se prema njemu ne ponesemo kako treba, posledice mogu biti izuzetno teške. Plašim se da bi nas dovele do ivice sukoba. Đukanovićev režim dugo ne vodi politiku koja je okrenuta interesima Crne Gore, zbog čega njeni građani mnogo trpe. Ova zemlja ne sme biti u istom vojnom ešalonu sa Albanijom i Turskom, okrenuta protiv Srbije i Rusije! To nije put koji su davno trasirali naši slavni preci od kojih posebno izdvajam Svetog Petra Cetinjskog i Njegoša, stubove crnogorske državnosti i ukupne svesti koja je u Crnoj Gori bila dominantno pravoslavna i srpska.

Ovo u razgovoru za “Novosti” ističe Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije, članice DF, organizatora najavljenog skupa protiv NATO alijanse i njene pozivnice za članstvo Crne Gore. Na pitanje kako ocenjuje stav Severnoatlantskog saveza da pod svoju kontrolu stavi i ovo malo parče crnogorske zemlje, Mandić odgovara:

– Radi se o činu kojim bi se zaokružio ceo severni Mediteran, jer jedino Crna Gora nije uklopljena u taj “natovski mozaik”. Za pozivnicu je važno što ogromna većina građana Crne Gore ne želi da uđu u to društvo, koje ih je pre 16 godina bombardovalo. To pitanje bi jednom zasvagda skinuli sa dnevnog reda na referendumu. Sve ankete, istraživanja, pokazuju da je raspoloženje naroda takvo, da žele Crnu Goru vojno neutralnu. Uz to, za većinski pravoslavni narod je bitno da im državu kontroliše vekovna zaštitnica Rusija, koja je trista godina vodila računa da Crna Gora ostane i opstane kao država. Ubeđen sam da bi na referendumu bilo, najmanje, dve trećine građana, koji bi izašli i glasali protiv učlanjenja u NATO. Ovo pitanje ne deli samo malenu Crnu Goru, nego i čovečanstvo.

Koliko je vlast poslednjih godina Crnu Goru odvojila od tradicionalnih saveznika?

– Sramotu režima oslikava nekoliko događaja. Prvi je izdaja u vreme napada NATO na SRJ 1999, kada se Milo Đukanović, kao član vrhovne komande, stavio na stranu agresora, posle čega je usledilo razbijanje zajedničke države, da bi potom otišao korak dalje priznavajući lažnu državu Kosovo, uvodeći sankcije našoj zaštitnici Rusiji i na kraju, nešto što je direktno udarilo na temelj Crne Gore, a to je pokušaj na sednici Uneska da se naše svetinje na Kosovu i Metohiji otmu od našeg naroda i crkve i predaju na upravljanje Albancima. Završni udarac njegovog agenturnog rada za pojedine zapadne centre završava se traženjem i dobijanjem pozivnice za članstvo u NATO, kako bi se Crna Gora preselila u jedan drugi civilizacijski krug od onoga kome je pripadala vekovima.

Kako ocenjujete stav stranke Nebojše Medojevića da se neće pojaviti na protestu?

– To je njihovo legitimno pravo, za razliku od onih koji nastoje da Crnu Goru uvuku u NATO kroz parlament. U partiji Medojevića smatraju da je za to najbolji lek referendum, što je i te kako važno.

PRELAZNA VLADA

Da li su pregovori dela opozicije sa vlašću pravi način da se dođe do prelazne vlade?

– Pritisci i ulica su se pokazali kao efikasno i delotvorno sredstvo u borbi protiv režima Mila Đukanovića i Ranka Krivokapića. Nažalost, neke kolege iz opozicije nisu verovale da će doći toliko veliki broj ljudi i, umesto da uvaže naš poziv da zajednički tražimo prelaznu vladu i slobodne izbore, prihvataju ponudu Krivokapića i učestvuju u nekakvoj radnoj grupi kako bi zaustavili metode izbornih krađa, koje Đukanović sprovodi već 20 godina preko raznih struktura vlasti. Krenuli su pogrešnim putem, ali to je njihov izbor.