Prema podacima Zavoda za statistiku MONSTAT u Crnoj Gori je samo 7.600 ateista, odnosno svega oko 1,5 odsto.

Statistika MONSTAT-a u poslednjih 30 godina pokazuje da se broj ateista u Crnoj Gori kreće do 1,5 odsto, što predstavlja bolji trend u odnosu na doba komunizma, kada je trećina stanovništva negirala postojanje Boga.

Protojerej Predrag Šćepanović, diplomirani ekonomista i master teologije, kaže da se 1953. godine, prema podacima kojima on raspolaže, 63,7 odsto stanovnika Podgorice, tadašnjeg Titograda, izjasnilo da su ateisti, dok je u Crnoj Gori bilo 33 procenta nevernika, što je najviše od svih gradova i republika bivše SFRJ.

Na pitanje gde vidi razloge za pojavu ateizma, Šćepanović za podgorički Dan kaže da je u pitanju vid pomodarstva i nesnalaženja u svetu.

“Ljudi zaboravljaju duhovne vrednosti ljubav, mir i mirnu savest, pa potežu za materijalnim bogatstvima, koja im na duže staze ne mogu doneti sreću i ispunjenje”, rekao je Šćepanović.

Podsećajući na reči Dostojevskog da nema čoveka koji “veruje u ništa”, Šćepanović kaže da svako biće teži ljubavi, a tražeći ljubav, “mi, svesno ili nesvesno, tražimo Boga”.

“Neko ga nađe, a neko ko traži logične dokaze ne nađe, jer se Bog nikom ne nameće, već stoji na vratima od ljudskih srca i čeka da mu ih dobrovoljno otvorimo. Bog ne ulazi u ljudska srca silom jer poštuje zakon ljudske slobode”, kaže Šćepanović.

On smatra da bi u eri naglašenih ljudskih prava i raznih vidova diskriminacija trebalo usvojiti pravilo da se ne sme reći: nema Boga, već nemam Boga.