Srbija i Crna Gora pregovore će završiti istovremeno

Cilj Srbije treba da bude da 2016. završi sa 20 otvorenih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom i barem s jednim ili dva zatvorena

U pregovorima s Evropskom unijom Srbija može da ponovi uspeh Slovenije i da taj posao okonča za otprilike četiri godine, ocenjuje Andrej Engelman, zamenik direktora službe za razvoj i evropsku kohezionu politiku slovenačke vlade, koji je u vreme pridruživanja svoje zemlje bio neposredno uključen u kreiranje modela slovenačkih pregovora sa EU.

Ovaj stručnjak za evropska pitanja, koji je prethodnih godina često, duže ili kraće, boravio u Beogradu, kao predstavnik Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ), naglašava, međutim, da namera Srbije da pregovarački posao završi 2019. znači i da će se ovde „stvarno mnogo, mnogo raditi, i to vrlo brzo”. „Ali, kad okončaš pregovore, ti još nisi potpuno spreman da uđeš u EU. Tada ti ostaje barem još dve godine posla, koliko traje proces ratifikacije ugovora kod kuće i u državama članicama. Mi u Sloveniji nikad nismo toliko radili kao u te dve poslednje godine”, podvlači naš sagovornik, koji je svojevremeno isticao kako je njegova zemlja počela pregovore kao najlošiji đak, 1998, da bi već 2000. postala najspremniji kandidat za članstvo u EU.

Upitan kako je Slovenija (koja je postala članica EU 2004, kad je primljeno 10 država) brzo okončala pregovore, on najpre podseća da je krajem 1997. ustanovljeno da samo šest država može da počne pregovore, da bi se ubrzo ispostavilo da EU neće dvaput da se širi u kratkom periodu, te da je 1999. stiglo zeleno svetlo i za Slovačku, Maltu, Litvaniju i Letoniju, a zatim kaže: „Budimo iskreni, bio je izuzetan politički dogovor u okviru EU da to proširenje bude brzo i da bude sa svima, ako je to moguće. Tog konsenzusa u EU u ovom trenutku nema.”

Dakle, nema „paketa”?

U principu, „paket” sada postoji – Crna Gora i Srbija. Ali, pitanje je i šta će biti s ostalima u okruženju.

Crna Gora je danas ispred Srbije, otvorila je čak 22 poglavlja…

Crna Gora je tek u prvoj fazi procesa, privremeno je zatvorila dva poglavlja, tako da je Srbija može veoma brzo stići, normalnim zalaganjem, radom i pravim prioritetima. To bi svakako morao da bude vaš cilj, da 2016. završite sa 20 otvorenih poglavlja i barem s jednim ili dva zatvorena. Mislim i da će EU „gurati” te dve zemlje da pregovore završe istovremeno. Čak nije nemoguće da se „paketu” pridruži i neka druga država, pogotovo ako bi pregovori s vama tekli sporo.

Šta je najvažnije za brze i uspešne pregovore? Kakav je vaš konkretan savet srpskoj vladi?

Da što brže počne da živi prema „akiju” (acquis communautaire – pravne tekovine EU), da što brže prenese sve pravne tekovine EU u srpski pravni poredak i da ih stvarno primenjuje. To je najbitnije. EU će vas dve, tri godine pre završetka pregovora, pogotovu pri ulasku u EU, stalno proveravati da li stvarno ispunjavate ono što treba da ispunjava neka država članica. Ponekad, čak i bolje nego država članica. A EU je uvek najnervoznija tamo gde je u pitanju neka bezbednost – bezbednost hrane, bezbednost kao takva ili kad je reč o evropskom novcu. Tu je, verovatno, najteže.

Ali Srbija ima poglavlje 35 i obavezu da s Kosovom potpiše pravno obavezujući sporazum. Ima li razloga da strepi od tog sporazuma, to jest da li se on odnosi i na status Kosova?

To je ipak vaše unutrašnje pitanje. Vi ćete morati da ga rešite i na to pitanje da odgovorite. Lično mislim da neki status kvo, gde ništa nije potpuno jasno, neće proći. Pregovarački okvir EU, koji ste i vi prihvatili sa početkom pregovora, dovoljno je jasan – to treba da se sredi i da bude potpuno jasno. Nekako na kraju treba razgraničiti šta je Kosovo, šta je Srbija, na kojem području pregovarate, na kojem području ne pregovarate. I mi smo imali neka takva pitanja koja su nam izgledala veoma teška. Morali smo čak da menjamo Ustav pred sam početak pregovora. To je tada izgledalo strašno. Sada nam nije strašno.

Ima li šanse da Srbija uđe u EU sa svojim sadašnjim granicama, ali i da zadrži svoj stav prema Rusiji, baš onako kako pet zemalja EU nije priznalo Kosovo?

Kad uđeš u pregovore, to je kao kad uđeš u golf klub. Kad dođeš u taj klub, ne možeš prvo da kažeš: „U redu, hoću da sam u golf klubu, ali će moje rupe biti veće od vaših.” Ne možete da uđete u EU i kažete da ćete igrati po svojim, drugačijim pravilima.

Susedi Srbije tvrde da će joj pomoći u pregovorima. Ali, evo, već sada u Evropskom parlamentu, recimo, neki koriste svaku priliku da podnesu svoje zahteve. Sećamo se i kako je Slovenija Hrvatskoj postavila pitanja u vezi s Piranskim zalivom. Koliko se onda može verovati u aktuelnu priču da će nas susedi „pogurati”?

Nekada dođe vreme da postoji toplo–hladno. Jedan deo neke zemlje stvarno pomaže. I mi smo imali takve primere, a neću sad imenovati tu zemlju iz koje nam je jedan deo veoma pomagao, a drugi deo zadržavao. Ipak verujem da nekih izuzetno bilateralnih pitanja na kraju neće biti. U stvari, EU na kraju ipak ne dozvoljava da neka izuzetno bilateralna pitanja uđu u pregovore, jer bi ih to stvarno kočilo.

Ali, i EU je sada mnogo drugačija od one u koju je ušla Slovenija. Koliko bi stanje u EU moglo da uspori pregovore Srbije?

Srbiji će biti malo teže zbog toga što sada ima više „akija” i zbog toga što je na ekonomskom području potrebno da se uradi mnogo više. Ali, to je realnost zbog koje ne treba kukati niti tražiti izgovor. Ako vi ne možete to da uradite, s tolikim brojem činovnika, kako onda može Crna Gora?

————————————————————————-

Dva procesa 

„Sada idu dva procesa – proces pristupanja, koji se bazira na ugovoru o pristupanju, i proces pregovora. Ako jedan ili drugi ne idu, onda sve stoji. Možete naći neka tehnička rešenja vaših problema, možete dogovoriti neki prelazni period za vaše farmaceutske proizvode, a šta vam to pomaže ako niste preveli pravni poredak i EU vidi da niste spremni u određenom poglavlju – onda se ono ne zatvara. Poglavlje se zatvara tek kad EU ustanovi da možete da živite po njenom pravnom poretku”, kaže Engelman, koji je uveren da je pred ministarkom Jadrankom Joksimović i šefom pregovaračkog tima Tanjom Miščević ogroman posao.

Joksimovićeva, kako ističe, mora da vlada državnim programom za preuzimanje evropskog pravnog poretka – „to je njena biblija, koju mora da prati” – a Miščevićeva, pre svega u Briselu i državama članicama, mora da brine da se problemi reše na zadovoljavajući način.

  1. Napišite komentar

VAŠ KOMENTAR:

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s