DEVETA PLANETA JE MITSKA NIBIRU?! Nauka je upravo dokazala da su vanzemaljci – bogovi?

Zaharije Sitčin je jedan od najbitnijih proponenata “teorije” o drevnim astronautima, odnosno o vanzemaljcima koji su u davnoj prošlosti bili na Zemlji i presudno uticali na razvoj ljudske vrste. Jedna od njegovih tvrdnji je i ta da iza Neptuna postoji velika planeta na kojoj žive Anunaki, planeta koja još uvek nije otkrivena, sve do sada…

 

Dva astronoma s Kalifornijskog instituta za tehnologiju objavili su da su uspeli da pronađu dokazekoji potkrepljuju tvrdnju da se na rubu Sunčevog sistema – u onome što se obično naziva trans-neptunski (“s one strane” Neptuna) pojas – čak i iza Plutona, nalazi još jedna planeta. Nazvali su je, za sada, vrlo jednostavno – “Deveta planeta”.

U članku objavljenom u časopisu “Astronomski žurnal” je napomenuto da je još uvek nisu direktno opazili, ali da za njeno postojanje imaju dovoljno dokaza koji se očituju u pravilnom kretanju patuljastih planeta i drugih nebeskih tela van našeg solarnog sistema, te da su ona pod uticajem gravitacije te skrivene planete.

To nije ništa neubičajeno, postoje mnoge pojave u fizici i astronomiji čijem je direktnom posmatranju i potvrdi prethodila ubeđenost naučnika, koja proizlazi iz prirodnih zakona (primera radi, da Neptun postoji se zaključilo na osnovu kretanja Urana, a tek je naknadno viđen).

Recimo to ovako: ako je neko ubijen, a znamo da se nije sam ubio, možemo sa velikom sigurnošću reći da postoji i ubica. Identičan princip kauzaliteta (svaka promena mora imati i svoj uzrok) primenjiv je i u nauci.

Foto-ilustracija: Profimedia

Njihove procene kažu da je ovaj trans-neptunski objekat tri puta veći od Zemlje, da je od pet do deset puta teži, i da se nikada ne približi Suncu na manje od 200 razdaljina koje zvezdu dele od naše planete, te da je u proseku 20 puta udaljeniji od Sunca nego trenutno najudaljenija planeta – Neptun.

Verovatnoća da su u pravu, po njihovoj proceni, iznosi 99,993 odsto. Dakle, prilično su sigurni.

Ako vi niste ubeđeni, znajte ovo: jedan od te dvojice astronoma je Majkl Braun, “čovek koji je ubio Plutona” (čak se i na Tviteru zove “Ubica Plutona”), odnosno čovek koji je odgovoran za “ražalovanje” Plutona sa statusa planete na status patuljaste planete, a koji je takođe otkrio još jednu patuljastu planetu u Sunčevom sistemu, Eris. Drugi je Konstantin Batigin kojeg je lane časopis “Forbs” svrstao na listu 30 naučnika mlađih od 30 godina koji menjaju svet.

Statua Gudeje, kralja Lagaša, napravljena od diorita oko 2120. p.n.e. Foto: Wikipedia Commons/Jastrow

Šta to konkretno znači? Za nauku znači mnogo, i premda je nauka najbitnija, postoji još jedna društvena grupacija kojoj će ova vest biti od velikog značaja.

U pitanju su pseudonaučnici, teoretičari zavere i ljudi koji su ubeđeni u postojanje “drevnih astronauta”, odnosno vanzemaljaca koji su došli na Zemlju i ljudima doneli tehnologiju, a u nekim varijantama nas i modifikovali putem genetskog inženjeringa kako bismo im služili kao robovi (opet, u drugim varijantama, iz čisto humanih razloga).

Zato, hajde da se pozabavimo ovim teorijama o vanzemaljcima i njihovom odnosu prema novim astronomskim otkrićem u nastajanju.

Foto: Profimedia/Photononstop

Najrelevatniji što se tiče “Devete planete” je svakako Zaharije Sitčin koji je u svojoj knjizi “12. planeta” izdatoj 1976. godine ustvrdio da iza Neptuna postoji neotkrivena planeta koja ima dugu i eliptičnu orbitu, te koja u unutrašnji deo Sunčevog sistema ulazi svakih 3.600 godina čime njenim žiteljima omogućava susret i komunikaciju sa ljudima na Zemlji.

Ova planeta se zove Nibiru (na starovavilonskom: ravnodnevnica), a dvanaesta je zato što su pored osam koje mi danas priznajemo, drevni narodi Mesopotamije navodno računali i Sunce, Mesec i Plutona. (Zapravo, Sumeri i Vavilonjani znali su samo za pet planeta.)

Sitčin je takođe tvrdio da se Nibiru pre mnogo milijardi godina sudarila sa planetom Tiamat – što je bilo takođe ime vavilonske boginje stvaranja – koja se nalazila između Marsa i Jupitera, a čime je nastala Zemlja, ali takođe i asteroidni pojas i komete.

Zaharije Sitčin, tvorac teze o "posetiocima" sa 12. planete po imenu Nibiru, pozira sa uveličanim drevnim mesopotamskim reljefom na kojem je navodno naslikan cilindar sa vanzemaljskog broda. Foto: Wikimedia Commons/Lapavaestacaliente

Detaljnije rečeno, Sitčin je tvrdio da se sa Tiamatom prvo sudario jedan Nibiruin mesec čime je ona bila raspolućena, potom je jednu polovinu udarila sama Nibiru te je tako nastao asteroidni pojas, da bi konačno u drugu polovinu (sadašnju Zemlju) udario drugi Nibiruin mesec i izbacio je u novu orbitu (u kojoj smo mi danas).

Uglavnom, po Sitčinu je Nibiru vremenom postala dom tehnološki napredne vrste slične ljudima, koja se u biblijskoj Knjizi postanja naziva Nefilim, dok se kod Sumera naziva Anunaki.

(Pre nego što nastavimo za obrazlaganjem Sitčinove hipoteze, potrebno je da dodatno pojasnimo neke stvari. Ovaj autor nije izmislio ni Nefilime ni Anunakije.

Bog Sunca progoni čudovište haosa, prikaz na pločici iz Ninive. Foto: Wikimedia Commons/Georgelazenby

Nefilimi se zbilja pojavljuju u Bibliji, a posebno bitnu ulogu imaju u apokrifnoj Knjizi Enohovoj. Po biblijskoj Knjizi postanja, Nefilimi su stupili u seksualne odnose sa “ćerkama ljudi”. Enohova knjiga tvrdi da su njihovi potomci bili Elijudi.

Njihovo ime po nekima znači “sinovi Boga”, dok Postanje 13:33 kaže da su oni “sinovi Anakovi”. Drugi smatraju da “Nefilim” dolazi od hebrejskog korena “n-ph-l” što znači “pad” pa bi onda njihovo ime značilo “pali, oni koji su pali” ili “otpali”.

Anunaki su stara mesopotamijska klasa bogova čija se funkcija menjala vremenom. Njihovo ime znači “kneževsko potomstvo” ili “Anuovo potomstvo” (Anu je bio bog neba). Vremenom su postali htonska božanstva plodnosti, povezivana su sa podzemljem.)

Statueta sumerskog božanstva iz sredine 3. milenijuma pre nove ere. Foto: Wikimedia Commons/Luis García (Zaqarbal)

Po Sitčinu, Nefilimi/Anunakiji su na Zemlju prvi put stigli pre oko 450.000 godina, nakon što se Nibiru vratila u unutrašnji deo našeg solarnog sistema, i da je njihova osnovna motivacija bila ekonomske prirode: naime, bili su u potrazi za mineralima i metalima, posebno za zlatom, koje su pronašli i vadili u Africi.

Na našoj planeti su bili samo obični i niži službenici eksploatatorske kolonije, na koje su naši daleki preci gledali kao na bogove koji su sišli s neba.

Dalje, on je tvrdio da je Enki (sumerski bog stvaranja, inteligencije, zanata, itd) zapravo bio uticajni Nefilim/Anunaki sa planete Nibiru koji je predložio da se obični Anunaki na Zemlji oslobode svojih obaveza u rudnicima zlata nakon što su se pobunili zbog uslova rada, te da se umesto njih stvore robovi (Homo sapijensi) putem genetskog inženjeringa, tačnije, putem mešanja vanzemaljskih gena sa genima Homo erektusa.

Sumerski i kasnije vavilonski bog Enki. Foto: Wikimedia Commons

“Dokaze” koje je izneo u prilog svojim tezama lako mogu da zavaravaju naivne i neuke, ali ne i naučnike koji nažalost ne mogu da ubede ljude u svoja stajališta. No, ne zato što naučnici nemaju stvarne dokaze, već zato što ljudi imaju tendenciju da veruju u ono u šta žele da veruju.

Bilo kako bilo, Sitčinovi “dokazi” su drevni sumerski natpisi koji pokazuju da je ljudska civilizacija uspostavljena pod rukovodstvom tih “bogova”, a da je institucija “kralja” uspostavljena kako bi postojali posrednici između ljudske vrste i Anunakija. Otuda, navodno, i dolazi “božansko pravo kraljeva” da vladaju.

Prema Sitčinu, u godini 2024. p.n.e, došlo je do rata između dve vanzemaljske frakcije na Zemlji,rata tokom kojeg je upotrebljeno nuklearno oružje, te da se upravo na to odnosi “zli vetar” koji je pomenut u jednom sumerskom natpisu (nama poznatom kao “Lament nad Urom”), a koji je uništio taj grad.

Anu, sumerski bog neba, nadgleda i komanduje svetom ljudi. Foto: Wikimedia Commons/Internet Archive Book Images

Donekle sa Sitčinovom pričom o planeti Nibiru je i teza koja se pojavila sredinom devedesetih godina, a koju je popularizovala Amerikanka Nensi Lider. Nju su kao tinejdžerku oteli vanzemaljci Zećani (poreklom iz binarnog solarnog sistema, onog što ima dve zvezde, pod imenom Zeta Retikuli) pa zato zna.

Uglavnom, ona je tvrdila da će se početkom 21. stoleća misteriozni i veliki planetarni objekat – koji je ona nazvala “Planeta X” a kasnije poistovetila sa planetom Nibiru – ili sudariti sa Zemljom ili je zamalo promašiti, što će u oba slučaja dovesti do kataklizme. Navodno, to se krije od naroda da ne bi bilo panike i revolucije.

Prvobitno je tvrdila da je Hejl-Bopova kometa izmišljotina, a kada se pokazalo da je to najposmatranija kometa 20. stoleća onda je obrisala te tvrdnje sa svog sajta.

Mlečni put. Foto: Wikimedia/ESO/B. Tafreshi/TWAN (twanight.org)

Datum sudara/zamalog-mašenja “Planete X” sa Zemljom je nekoliko puta pomerala, pošto se svaki put pokazivalo da nije bila u pravu. Sitčin, koji je umro 2010. godine, nije želeo da ima ništa sa njom.

S obzirom da govorimo o “teoriji drevnih astronauta” ne možemo da ne pomenemo i rodonačelnika celog žanra ove pseudonauke, Eriha fon Denikena, autora bestselera “Bojna kola bogova?” koji je objavljen 1968. godine. U toj knjizi, Deniken je takođe tvrdio da su vanzemaljci u prošlosti mnogo puta posetili Zemlju i da su odigrali ključnu ulogu u razvoju čoveka i civilizacije, te da su i religije proizvod naše interakcije sa njima.

Premda je to interesantna teza koja nije sama po sebi nemoguća, dokazi koje je on priložio su najblaže rečeno smešni. Nauka ih je, što neposredno što posredno, sve oborila. Ljudi i dalje veruju.

  1. Napišite komentar

VAŠ KOMENTAR:

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s