Na hercegnovskim ulicama tokom finala evropskog vaterpolo prvenstva, dok su snage odmeravali reprezenativci Crne Gore i Srbije, ni žive duše. U kafićima uz TV ekrane navijači obe ekipe i neuobičajen mir. Čestitanja i povici bravo, iz različitih uglova istina, kad god neko postigne pogodak.

Tolerancija tokom i nakon utakmice je logična kada pogledate sastav obe reprezentacije. Šta reći, Novljani igraju i u jednoj i u drugoj – pobedili su naši, kaže Miloš Poznanović koji je prenos gledao u kafiću „Paulino“ gde je publika tradicionalno podeljena pola – pola, kao i grad i Crna Gora uostalom, dodaju gosti.

BAKA
U Herceg Novom se juče prepričavala i lokalna anegdota. Navodno je unuk pitao baku hoće li gledati utakmicu, a na njeno pitanje – ko igra, odgovorio Srbija i Crna Gora. Baka je nastavila razgovor ozbiljnim novim pitanjem, a protiv koga igraju?

U reprezentaciji Srbije igraju Novljani, naši veliki prijatelji i često gosti ovog lokala, kažu u kafiću „Kum“ na Toploj i dodaju, trener crnogorske reprezentacije, Vlado Gojković je naš komšija, tako da nema ljutnje. U i Gradskoj kafani utakmicu je pratio Nebojša Ristović, dugogodišnji vaterpolo i plivački trener.

Ove dve reprezentacije su izrasle iz prethodne koja je nastupala pod imenom zajedničke države, a od 2006. nastpaju kao odvojene reprezentacije, ali rivalstvo je sportsko, takmičarsko… Mislim da je za Srbiju komplikovano kada igraju sa Crnom Gorom, zbog emocija, Crna Gora nije reprezentacija koja ih motiviše kao druge, kaže Ristović. Važno je da na kraju svi imamo razloga za ponos, ove dve reprezentacije su zaista najkvalitetnije na evropskom prvenstvu što je i novskom vaterpolu kompliment.

Nijanse su odlučivale, kaže Boro Lazarević bivši vazerpolista, sestrić slavnog Novljanina Božidara Stanišića Cikote koji je sa saigračima iz novskog Jadrana, Borisom Čukvasom i Milanom Galetom Muškatirovićem, sa jugoslovenskom vaterpolo reprezentacijom na Evropskom prvenstvu osvojio srebrnu medalju 1958. godine, a bio je u jugoslovenskom vaterpolo timu na Olimpijskim igrama u Rimu i u Tokiju gde je Jugoslavija takođe osvojila srebro.

Lazarević je ocenio da je reprezenatacija Crne Gore dobro igrala ali da trenutno Srbija ima bolju ekipu, mlađi su i spremniji. A što se navijača u Novom tiče kaže da su kao i uvek podeljeni, ali u sportskom duhu bez velike brige ko će pobediti.

Crna Gora je ostvarila ono zbog čega je došla, idu na Olimpijske igre, a verujem da će i u Riju u finalu igrati naše dve reprezentacije, pa i onda neka pobedi bolji, poručio je Miloš Poznanović!

Dok su se još sabirali utisci gradom je krenula slavljenička kolona automobila, uz trobojke i pesmu.

“AJKULE” I “DELFINI” OSTAJU BRAĆA!

GLADIJATORSKA borba u “Areni” između crnogorskih i srpskih vaterpolista, ispraćena je burnim navijanjem u crnogorskim kafićima i to – za obe reprezentacije! Reporter “Novosti” je pitao Podgoričane za koga navijaju i šta očekuju od meča, i dobio mnogo sličnih odgovora: Ko god da pobedi, “delfini” i “ajkule” ostaju braća!
Dva najbolja druga, Stefan Stanišić i Darko, čekali su utakmicu u jednom od podgoričkih kafića. Navijaju za različite reprezentacije – Stefan za Crnu Goru, a Darko za Srbiju, ali to im nije smetalo da zajedno gledaju utakmicu i navijaju za svoje favorite.
Rekli su nam da objavimo njihovu fotografiju i da svima poručimo da “dva prsta” i “tri prsta” mogu biti najbolji drugovi!