CRNOGORSKI premijer Milo Đukanović gotovo tri decenije je na vlasti, a da je siguran da će zadržati lidersku poziciju pokazala je i činjenica da je ovog puta sam inicirao skupštinsku raspravu o poverenju njegovom kabinetu. Da li će Đukanović preživeti i ovu političku krizu u Crnoj Gori, koja je, po mnogima, najveća do sada, znaće se već danas kad glasanje bude završeno.

Iako je do redovnih parlamentarnih izbora ostalo svega nekoliko meseci, Đukanović je kraje prošle godine inicirao parlamentarno izjašnjavanje sa namerom da, kako je pojasnio, potvrdi legitimitet izvršne vlasti koji osporava veći deo opozicije. Po mnogima, ovim potezom Đukanović je još jednom pokazao da nema nameru da ode s vlasti!

-Mi pretendujemo da pobedimo na tim izborima i da i dalje budemo noseći stub vlasti Crne Gore, sve do 2020. godine – kazao je Đukanović, jedini lider na Balkanu koji se za više od četvrt veka šest puta vraćao na najviše državne funkcije.

Pritom je rušio sve hipoteke vezane za ratnu prošlost, veze sa kriminalom, sumnjičavosti Brisela i Vašingtona.

Đukanović je sada ojačan dobijanjem pozivnice za NATO, a očigledno je iz aktuelnih političkih dešavanja u Crnoj Gori, da pred ovogodišnje parlamentarne izbore ne želi da ispusti poluge i prednost koju mu obezbeđuje vlast. S obzirom na to da već duži perod traje netrpeljivost sa SDP, u političkim kuloarima se tvrdi da je Đukanovićev uticaj bio ključan u raspadu ove partije, da bi se “odbegli” funkcioneri nakon toga priklonili njemu.

Đukanović je polovinu svog života na čelu Crne Gore, a prvi put je za premijera izabran 15. februara 1991. godine, na svoj 29. rođendan. Bio je najmlađi premijer u Evropi i ostao je na tom mestu tri mandata, sve do 1998. godine. Tada je imenovan za predsednika, nakon što je 19. oktobra 1997. godine pobedio na neposrednim izborima za predsednika Republike.

Za predsednika vlade ponovo je izabran je 8. januara 2003. godine i bio je lider Bloka za nezavisnu Crnu Goru. Pod njegovim vođstvom građani Crne Gore su na referendumu održanom 21. maja 2006. godine doneli istorijsku odluku o obnovi crnogorske nezavisnosti, a nakon referenduma on je, prvi put, odlučio da da se povuče sa najviših državnih funkcija, nakon čega je ostao poslanik u period do 28. februara 2008. godine. Zbog iznenadne bolesti tadašnjeg premijera, Đukanović je ponovo preuzeo rukovođenje izvršnom vlašću.

Ponovo je u decembru 2010. godine doneo odluku o povlačenju sa mesta premijera, ali i ovoga puta odluka je bila kratkog veka. U maju 2011. reizabran je prvo za prvog čoveka DPS, da bi, nakon pobede koalicije “Evropska Crna Gora – Milo Đukanović” na parlamentarnim izborima održanim u oktobru 2012. ponovo izabran za premijera.