STEŽE li se obruč oko računa koje porodica Svetozara Marovića ima na računu HSBC banke u Švajcarskoj? Izgleda da je tako, jer je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal Crne Gore putem međunarodne pravne pomoći, preko sudskih organa u Švajcarskoj, zatražilo od banke HSBC dokumentaciju o navodnim tajnim računima njegove porodice na kojima leži 3,8 miliona dolara!

Sa ličnim primanjima i bez troškova Svetozaru i Đorđini Marović bi trebalo 140 godina da zarade 3,8 miliona dolara, koliko su, prema otkriću međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ), preko francuskih novina “Mond” imali na tajnom računu pre desetak godina.

Svetozar je 2006. godine od imovine prijavio stan, porodičnu kuću i zemljište, poslovni prostor u vlasništvu supruge, ćerkin automobil, umetničke slike i biblioteku sa 4.200 naslova. I primanje od 1.769 evra mesečno kao poslanik u Skupštini Crne Gore i predsednik upravnog odbora jednog javnog preduzeća, dok njegova supruga nije bila zaposlena. I u takvim okolnostima, istraživački centar Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) dolazi do podataka kojim se sumnja da su Marovići od 2005. godine utajili više od 300.000 evra poreza i uložili najmanje pola miliona evra za izgradnju novog objekta u Babinom Dolu…

Detaljna finansijska istraga o spornim računima usledila je nakon što je MANS podneo krivičnu prijavu na kojem je supruga Svetozara Marovića – Đorđina Đina Marović, u periodu 2006-2007. godine, navodno imala 3,8 miliona dolara. Pristup tajnim računima, prema podacima do kojih je došao Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, imali su Svetozar i njegov sin Miloš Marović.

Iako je nakon prijave crnogorsko Tužilaštvo zatražilo informacije od Švajcaraca o ovom računu, oni do danas nikakav odgovor nisu dobili. Mada su Švajcarci pre dve godine ukinuli bankarsku tajnu, oni još podatke o svojim klijentima banke nerado otkrivaju. U međuvremenu, predmet Svetozara Marovića u istrazi je dobio oznaku tajnosti. On je demantovao medijske navode da ima tajni račun u švajcarskoj banci, pozivajući sve one koji ne veruju u njegove reči da to provere.

JOŠ SE DIMI

Marovićima nervozu dodatno podižu priče koje ih vraćaju na devedesete. Traži se odgovor na pitanje koji su razlozi navodili Svetozara u vreme dok je obavljao funkciju predsednika crnogorskog parlamenta da od 2. decembra 1996. do 9. marta 1999. godine, čak 11 puta avionom Vlade Crne Gore “lirdžet” privatno leti za Milano? Sa kojim se italijanskim partnerima sastajao i zbog čega je državni avion korišćen u privatne svrhe? U to vreme Milano je bio označen kao glavni punkt duvanskih švercera, kroz koji se svojevremeno odigrao najveći deo svih onih inkriminisanih radnji zbog kojih se italijansko pravosuđe zanima za više crnogorskih građana.

SASLUŠANjE POVODOM JAZA

Nezvanično se priča da će Svetozar Marović iduće sedmice, po nalogu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, biti saslušan u istrazi o budvanskoj aferi i milionskim malverzacijama sadašnjih i bivših funkcionera opštine. Navodno će biti pozvan u vezi sa gradnjom platoa na Jazu, kada je on bio predsednik odbora za organizaciju koncerta “Rolingstonsa”.

ČEKA SE HAPŠENjE

Koča Pavlović, potpredsednik Pokreta za promene i poslanik Demokratskog fronta, kaže za “Novosti” da javnost spekuliše sa datumom hapšenja Svetozara Marovića od trenutka kada je Rajko Kuljača, bivši gradonačelnik Budve, dobio status zaštićenog svedoka.

– Svetozar Marović viđen je kao jedini ko je mogao biti nadređen Kuljači u sumnjivim poslovima kojima se bavi Tužilaštvo, a u kojima su milioni završili na privatnim računima umesto u budžetu budvanske opštine. Smatram da je samo pitanje vremena kada će se šef klana Marovića pridružiti svome bratu u spuškom istražnom zatvoru – ističe Pavlović. – Budvanska hapšenja nisu nikakva demonstracija neselektivnog pristupa Tužilaštva, već upravo suprotno – udžbenički primer selektivnog, dirigovanog pristupa po nalogu šefa crnogorskog režima. Milo Đukanović demonstrira da je spreman da žrtvuje Svetozara Marovića, njegovu porodicu i saradnike, u nadi da će mu to povratiti naklonost Zapada i omogućiti još jednu izbornu krađu. Međutim, ja sam čvrsto uveren da na Zapadu ne postoji više spremnost da se žmuri na Đukanovićeve izborne farse i krađe po receptu iz afere “Snimak”.